Proglašenje nestalog lica umrlim

Nestalim se smatra lice o čijem životu odnosno smrti postoji neizvesnost, odnosno kada je duže vreme odsutno iz mesta prebivališta i o njegovom životu se ne zna ništa. Proglašenje nestalog lica za umrlo izjednačeno je sa činjenicom smrti. Da bi se nestalo lice proglasilo umrlim, mora se pokrenuti sudski postupak i dobiti rešenje kojim se isto proglašava za umrlo.

Prema Zakonu o vanparničnom postupku, za umrlo se proglašava lice:

1. o čijem životu za poslednjih 5 godina nije bilo nikakvih vesti, a od čijeg je rođenja
proteklo 70 godina;

2.  o čijem životu za poslednjih 5 godina nije bilo nikakvih vesti, a okolnosti pod kojima je nestalo čine verovatnim da više nije u životu;

3.  koje je nestalo u brodolomu, saobraćajnoj nesreći, požaru, poplavi, zemljotresu ili u kakvoj drugoj neposrednoj smrtnoj opasnosti, a o čijem životu nije bilo nikakvih vesti za 6 meseci od dana prestanka opasnosti;

4.  koje je nestalo u toku rata u vezi sa ratnim događajima, a o čijem životu nije bilo nikakvih vesti za godinu dana od dana prestanka neprijateljstva.

Rokovi su kraći ukoliko okolnosti čine verovatnijim da nestalo lice više nije u životu.

Ukoliko je u pitanju situacija da nema vesti o nestalom licu, rokovi se računaju od dana kada je po poslednjim vestima nestali nesumnjivo bio živ. Ako se taj dan ne može tačno utvrditi, rokovi počinju da teku završetkom meseca, odnosno godine u kojoj je nestali po poslednjim vestima bio živ.

Postupak za proglašenje nestalog lica za umrlo, pokreće se predlogom. Predlog se podnosi sudu na čijem području je nestalo lice imalo poslednje prebivalište, odnosno boravište. Predlog može da podnese svako lice koje za to ima neposredni pravni interes, i javni tužilac. Neposredni pravni interes imaju, po pravilu, supružnik i srodnici koji se mogu javiti kao naslednici. Predlog treba da sadrži činjenice kojima se on obrazlaže, kao i dokaze kojima se te činjenice mogu utvrditi ili učiniti verovatnim. Ako predlog nije podneo javi tužilac već lice koje ima neposredni pravi interes, onda predlog treba da sadrži i podatke iz kojih se može utvrditi predlagačev neposredni pravni interes.

Po prijemu predloga sud ispituje da li su ispunjene pretpostavke za pokretanje postupka. Ako se utvrdi da su te pretpostavke ispunjene, sud će nestalom licu odrediti staraoca i o tome obavestiti organ starateljstva ili će pozvati organ starateljstva da mu u određenom roku postavi staraoca za zastupanje u postupku. Staralac je dužan da prikuplja i predlaže sudu dokaze o nestanku odnosno životu nestalog lica.

Ako oceni da su ispunjene pretpostavke za pokretanje postupka, sud će objaviti oglas. U oglasu se navode bitne okolnosti slučaja i poziva se nestalo lice da se javi kao i svi drugi koji znaju nešto o njegovom životu da to bez odlaganja jave sudu. U oglasu se takođe navodi da će sud po isteku tri meseca od objavljivanja, doneti odluku o predlogu. Oglas se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije“, na oglasnoj tabli suda, kao i na uobičajen način u mestu u kome je nestalo lice imalo poslednje prebivalište, odnosno boravište. Troškove objavljivanja oglasa snosi predlagač. Ako ne položi potreban iznos za pokriće troškova, smatra se da je povukao predlog.

Ako se u toku roka ili kasnije u toku postupka nestalo lice javi ili se na neki drugi način utvrdi da je ono u životu, sud će doneti rešenje o obustavljanju postupka.

Po proteku roka od tri meseca od dana objavljivanja oglasa, ako se nestali ne javi i nema tragova da je u životu, sud zakazuje ročište. Na ročište se pozivaju predlagač i staraoc nestalog lica i izvode se potrebni dokazi. Ako se utvrdi da su ispunjene pretpostavke za proglašenje nestalog lica za umrlo, i ako rezultati celokupnog postupka pouzdano ukazuju da nestalo lice nije živo, sud donosi rešenje kojim proglašava nestalo lice umrlim. Ukoliko ovi uslovi nisu ispunjeni, sud donosi rešenje kojim odbija predlog.

Rešenje kojim se nestalo lice proglašava za umrlo treba da sadrži označen dan, a po mogućnosti i čas koji se smatra kao vreme smrti nestalog, a ako se taj dan ne može utvrditi, smatra se da je
smrt nastupila prvog dana po proteku rokova (od 5 godina, godinu, 6 meseci), posle kojih se
može pokrenuti postupak proglašenja lica za umrlo.

Pravnosnažno rešenje o proglašenju nestalog lica za umrlo sud dostavja matičaru radi upisa u matičnu knjigu umrlih, sudu nadležnom za vođenje ostavinskog postupka, organu starateljstva i organu koji vodi zemljišnu ili drugu javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti, ako je lice proglašeno za umrlo, imalo nepokretnosti. Licu koje je proglašeno za umrlo prestaju lična prava a imovina prelazi na naslednike, isto kao i u slučaju smrti.

Rešenje o proglašenju nestalog lica za umrlo sadrži oborivu pretpostavku o smrti,
što znači da se može suprotno dokazivati, i u slučaju pozitivnog dokaza sud će ranije
doneto rešenje ukinuti.

Ukidanje rešenja o proglašenju nestalog lica za umrlo moguće je u 2 situacije:

1) Ako se lice koje je proglašeno umrlim lično javi sudu, tada sud po službenoj dužnosti utvrđuje njegov identitet i ukida rešenje o proglašenju tog lica za umrlo.

2) Ako sud na bilo koji način sazna da je nestalo lice živo, ukinuće rešenje po službenoj dužnosti. Predlog za ukidanje ovakvog rešenja mogu staviti sva lica koja su ovlašćena na pokretanje postupka proglašenja nestalog lica za umrlo. Ovaj postupak može da se pokrene i predlogom javnog tužioca ili lica koja imaju neposredni pravni interes.

Ukoliko se po pravosnažnosti rešenja sazna da je nestalo lice umrlo nekog drugog dana a ne onog koji je naveden u rešenju, pokrenuće se i sprovesti postupak izmene rešenja.

O stavljanju van snage kao i o izmeni rešenja obaveštava se matičar, organ starateljstva, sud nadležan za vođenje ostavinskog postupka i organ koji vodi zemljišnu ili drugu javnu knjigu o evidenciji neokretnosti. Tom prilikom dolazi do promene na imovinskom planu ovog lica. Savesni držaoci dužni su da vrate sve ono što su primili kao nasleđe i što se kod njih zateklo u momentu pojavljivanja lica koje je bilo proglašeno za umrlo. Nesavesni držaoci dužni su da vrate sve ono što se zateklo a takođe duguju i naknadu za smanjenje vrednosti stvari usled upotrebe, kao i naknadu za sve otuđene stvari. Nesavesnim držaocem smatra se onaj koji je znao ili morao znati da je lice koje je proglašeno za umrlo u životu.