OVO SU NEKE OD NAJINTRIGANTNIJIH MISTERIJA NESTALIH OSOBA: JURIĆ O ALARMANTNIM PODACIMA O NESTALIM OSOBAMA!

Prema nekim podacima, u Srbiji dnevno nestane bar jedna osoba.

U Srbiji su gotovo svakodnevni slučajevi nestalih osoba, a nažalost nije retkost da porodice danima, pa i godinama čekaju na bilo kakvu informaciju o svojim bližnjima. Isto tako, svedoci smo brojnih misterioznih slučajeva koji nikada nisu rešeni.

Prema podacima MUP-a za prošlu godinu tragalo se za 1801 osobom, a pronađeno je na kraju godine 1620. A kada su u pitanju deca, potraga je pokrenuta za 1523 maloletna lica a pronađeno je na kraju godine 1518.

Igor Jurić, predsednik Centra za nestalu i zlostavljanu decu, za „Blic“ priča o tome šta je ključno za pronalazak nestale osobe, ali i šta znače prvi sati nestanka.

Od trenutka nestanka osobe vreme je od ključnog značaja, a statistika govori da ukoliko je osoba žrtva otmice, ona živi u proseku tri sata!

Kada je neko otet, živi još samo tri sata

U potragama za nestalim licima, vreme je ključno. Ukoliko je osoba žrtva otmice, ukoliko je bolesna, dementna, ukoliko se spletom nesrećnih okolnosti našla u neprijatnoj situaciji, nepoznatom terenu, i ukoliko su druge okolnosti nestanka u pitanju, vreme da se nestala osoba pronađe je ključ. I to na žalost statistika pokazuje pogotovo kada su maloletna lica u pitanju. Ukoliko je nestala osoba žrtva otmice npr, statistika kaže da je životni vek u proseku tri sata… Poređenja radi, naša Tijana je živela nakon otmice još 3,5 sati. To vam je odgovor – priča Igor Jurić.

Podsetimo, Tijana Jurić je nestala u noći između 24. i 25. jula 2014. godine. Njen nestanak je digao celu Srbiju na noge, a roditelji su prolazili kroz agoniju 12 dana. Tog 7. avgusta je stigla vest da je Tijana pronađena mrtva.

Igor Jurić, njen otac, od tada vodi borbu za uvođenje sistema Amber Alert, koji će olakšati pronalazak nestalih osoba, i bori se za svu decu koja trpe bilo koji vid zlostavljanja. Dragan Đurić, koji je ubio Tijanu, osuđen je na maksimalnu kaznu zatvora u trajanju od 40 godina.

Godine 2019. usvojen je “Tijanin zakon” koji je pokrenuo Igor Jurić, a koji podrazumeva doživotnu kaznu za počinioce zločina kakav se dogodio njegovoj ćerki. Osnovao je i fondaciju koja nosi njeno ime i nastavio da se bori da se u potragu za nestalom decom krene odmah po prijavi.

Slučajevi u kojima nestali nikada ne budu pronađeni česti, a porodice celog života čekaju nove informacije o svojim bližnjima. Zvanični podaci o nerazjašnjenim slučajevima ne postoje, zbog čega se i Jurić zalaže za uvođenje registra nestalih.

Zbog toga je naša kampanja „Nestali ne smeju biti nevidljivi“ toliko važna. Mi moramo znati ishode pokrenutih potraga, a to ćemo znati ukoliko se pokrene registar nestalih lica koji još uvek ne postoji u Srbiji. Očekujem da će se dolaskom ministra Gašića na mesto ministra MUP i to promeniti – kaže Jurić.

Kako on kaže, saradnja MUP-a i civilnih društava je ranije bila loša, ali situacija se promenila kada je Bratislav Gašić postao ministar policije.

Sada je ta saradnja i razumevanje na neuporedivo višem nivou i ja sam mu neizmerno zahvalan zbog toga – priča naš sagovornik.

„Ako se krene loše, može dovesti do toga da se osoba nikada ne pronađe“

Izazovi su ogromni, upravo zbog važnosti brzine u rešavanju ovih slučajeva, kada se u startu krene loše u potragu, to može dovesti do toga da se osoba nikada i ne pronađe. Takođe, mnogo je važna uloga zajednice, lokalnog stanovništva, ukoliko je loša saradnja na lokalu između građana i institucija, rezultat može biti loš. I na kraju, koordinacija na terenu, kako da se organizuje potraga, kako komunicirati sa medijima i građanima može biti ključno u uspešnosti pronalaska nestalih osoba – priča Jurić.

Prema nekim podacima, u Srbiji dnevno nestane bar jedna osoba. Često su u pitanju stariji građani, a njihov nestanak ne ubira toliku pažnju javnosti, što dodatno otežava pronalasku.

Zavisi od mnogo faktora. Od toga koliko je slučaj „interesantan“ i medijima i građanima. Kada su deca u pitanju, tu nije ništa sporno, međutim kada je u pitanju nestanak odrasle, stare osobe…često interesovanje ne postoji koliko bi trebalo. Takođe, mnogo zavisi i od članova porodice nestale osobe, ukoliko su spremni da izlaze u javnost, medije…to može mnogo pomoći ukoliko se daju tačne i konkretne informacije. Zbog toga bi bilo važno da pri svakom nestanku policijski službenici izlaze, daju uputstva medijima i građanima kako treba da se ponašaju i koje informacije da se dele da se ne bi ugrozila potraga – kaže Jurić.

Jedno od šestoro dece koja odu od kuće su žrtve seksualnog nasilja

Slučajevi nestanka dece, koja ubrzo budu pronađena, sve su češća u Srbiji. Dešava se da dete samo ode od kuće, a nakon što ga policija pronađe, komentari javnosti su neretko izrevoltirani. Ipak, svaki nestanak deteta odmah mora da se shvati ozbiljno.

Kada su deca u pitanju, mislim da se posebno nakon tragičnog nestanka Tijane Jurić svaki nestanak shvata ozbiljno. Ipak, često možete čitati komentare kako su građani ogorčeni kada se dete posle nekoliko dana pronađe mislići da je sve bila dečija neozbiljnost i dečija igra. Ipak, nije tako. Svako dete koje odlazi od kuće uglavnom ima razlog za to a i ljudi moraju znati da je 1 od 6 nestalih mališana koji „pobegnu“ od kuće izmanipulisano i uglavnom su žrtve seksualnog zlostavljanja. Zato vas molim, ne pišite ružne komentare kada se tako nešto desi jer nikada ne možete biti potpuno sigurni zašto je dete otišlo iz sredine u kojoj živi – naglašava Jurić.

Kako da se ponašate ako nestane vama bliska osoba?

Jako je važno da znate neke navike sebi drage osobe, u smislu gde se uglavnom kreće, sa kim se druži, brojeve telefona prijatelja drage osobe. To su neke informacije koje mogu pomoći u potrazi. I ono što je najbitnije, policiji i istražnim organima u tim situacijama ništa ne smete kriti – neki lični sukob , razmirice u porodici, bolest, čudna dešavanja u prethodnom periodu. Jer, svi se problemi mogu rešiti ali se život ne može vratiti – objasnio je Igor Jurić za „Blic“.

Neki od slučajeva, koji do danas nisu rešeni, ne prestaju da intrigiraju javnost, a o samoj istrazi novih informacija nema godinama.

Slučaj Barbare Vitez misterija već 7 godina

Tada petnaestogodišnja devojčica Barbara Vitez iz Sente nestala je 25. novembra 2016. godine kada se vraćala sa rođendana, navodno je pala s mosta u Senti, kako su ispričala dvojica drugara koji su bili sa njom. Ronioci su danima pretraživali reku, ali telo nije nađeno.

Barbarini roditelji za sve ovo vreme dobijali su razne informacije o tome gde bi njihova ćerka mogla da bude. Između ostalog i da je oteta, da se udala, da je prodata u belo roblje, a dobili su čak i anonimno pismo nekoliko nedelja nakon njenog nestanka “da je Barbara drogirana, silovana, zadavljena, a potom bačena u reku”. Međutim, zvaničnih potvrda ovakvih informacija nikada nije bilo, pa se veruje da su sve bile lažne.

Na dan nestanka, pre šest godina, dvojica njenih drugara ispričala su policajcima da se ona saplela na mostu na Tisi i upala u reku. Međutim, njeni otac i majka ne veruju u to. Kako su tada pisali mediji, njeni drugari su davali kontradiktorne izjave, što je dodatno probudilo sumnju i produbilo misteriju celog slučaja.

Poslednji put viđena je 25. novembra 2016. u prodavnici, kada su je snimile kamere. Na snimku se ne vidi da li je naša ćerka sa tom dvojicom dečaka krenula ka mostu ili na drugu stranu – govorio je ranije otac Endre.

Barbara se nalazi i na Interpolovoj poternici, ali ni to do danas nije dalo nikakve rezultate.

Na trafici ostavila pasoš i nestala bez traga

Još jedan slučaj čija misterija već godinama nije rasvetljena jeste nestanak Biljane Đorić.

Tada devetnaestogodišnja Biljana Đorić je nestala tačnije 2. decembra 2015. u Kraljevu, pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima. Ona je te večeri iz Kosovske Mitrovice do Kraljeva doputovala popodnevnim vozom.

Sa železničke stanice otišla je do Dositejeve ulice. Odatle taksijem do „Zadužbine“, gde je na šalteru kioska – menjačnice ostavila pasoš i mobilni telefon uz reči „doći će neko ovo da uzme“.

Ronioci Žandarmerije su više puta pretražili rečno korito i obale Ibra, ali ništa nisu našli. Roditelji, Goran i Vesna su Biljanu tražili i po manastirima i u Kosovskoj Mitrovici gde je studirala, pisali su i Patrijaršiji, ali odgovor nisu dobili.

– Na ovaj dan, dušo, na dan mog rođenja, moje srce samo jedno želi : Da se javiš, kćeri, da se nadam tvom osmehu i zagrljaju. Ako nekako do tebe dođu reči majke tvoje, daj mi znak da si me čula, daj srcu novu snagu. Ja ću čekati, moj anđele, majčino srce oseća da si živa – oglasila se ranije majka nestale devojke.

Eleonora nestala u Beču

Devojčica Eleonora Arežina rođena je 9. juna 2010. u Beču, srpskog je porekla i nestala je 25. aprila 2017. u Budimpešti. Poslednji put je viđena u privatnoj školi u Beču gde je odveo otac.

Od tada joj se gubi svaki trag, a njena fotografija i apel majke se nalazi na sajtu „Nestali Srbija“.

– Ne postoji ništa gore od neizvesnosti… Majka iz Subotice traži svoje dete i ništa ne zna o sudbini svoje devojčice, male Eleonore – napisala je majka ispod fotografije devojčice.

Veruje se da je devojčicu oteo njen otac i odveo u Austriju nakon što je sud majci dodelio starateljstvo. Majka devojčice ne zna ni da li je mala Eleonora uopšte živa.

Nestanak suvlasnika Pink taksija

Više od sedam godina srpski istražitelji pokušavaju da rasvetle misteriju nestanka suvlasnika „Pink taksija“ Miroslava Rankovića iz Beograda, a splet neobičnih okolnosti oko njegovog nestanka i dalje izaziva jezu.

Misteriozni nestanak dogodio se aprila 2016. godine u Beogradu. Videvši da se ne pojavljuje i da mu je telefon nedostupan, što inače nije bio običaj, njegova ćerka, koja je u tom trenutku bila trudna, prijavila je nestanak zajedno sa svojim suprugom.

Dani su prolazili, a novi tragovi se nisu pojavljivali sve dok, tri meseca kasnije, njegov automobil nije pronađen uredno parkiran na Miljakovcu u Borskoj ulici. Policija je detaljno pregledala vozilo ali nikakvi biološki tragovi sem Rankovićevih nisu pronađeni, niti je bilo tragova bilo kakve borbe sa eventualnim napadačima.

Uskoro je bila isključena i mogućnost da je otet, pošto se porodici niko nije javljao za otkup…

Dodatnu misteriju produbila je činjenica da je Rankovićev zet, Teodor Gaćeša, takođe nekadašnji suvlasnik „Pink taksija“ ubijen u Kozarčevoj ulici na Zvezdari.

Ovaj nestanak se spominjao i na suđenju klanu Belivuk-Miljković, ali novih informacija nije bilo.

Postoji i spisak mladića čiji nestanak je prijavljen pre više od dve godine, a do danas nema novih informacija. Neki od njih su se povezivali sa klanom Veljka Belivuka.

Među njima su Jovo Kecman, fitner instruktor, mladić Strahinja Marković, kao i Vukašin Gošović i Filip Marjanović, koji su nestali kada su krenuli na put u Crnu Goru.

Amber alert u novembru u Srbiji

Kako bi javnost što pre bila obaveštena o nestanku nekog deteta, sistem Amber alert, koji se u stranim zemljama pokazao i više nego uspešan, biće uveden i u Srbiji. On će podrazumevati hitno obaveštavanje svih građana o nestanku deteta, a odmah će se podeliti i fotografija.

– Sistem će biti uveden do 01. novembra ove godine i to je već definitivno tako. Takođe, uvodiće se po fazama, prva faza će biti da će u specifičnim slučajevima nestanaka dece automatski javnost biti obaveštena putem SMS i MMS poruka, zatim mediji će objavljivati informacije o nestanku… Druga faza podrazumeva bilborde na autoputevima, benzinske pumpe i slično. Dok se ne dođe do momenta da sistem bude jedan od najfunkcionalnijih u svetu – navodi Jurić.

izvor: espreso